Kada sam kao mala shvatila da me sve više interesuje sport i da svoje vreme trošim tako što ću sa drugarima da se igram, roditelji su počeli sa mnom da „tragaju“ za onom aktivnošću koja bi me najviše ispunjavala.
Još pre nego što sam pošla u školu trenirala sam aktivno tenis, ali sam ubrzo shvatila da više uživam u kolektivnim sportovima. Trenirala sam odbojku, ali sam se pronašla u košarci, koju sam trenirala i tokom srednje škole. Nisam postala profesionalni sportista, ali sam i dan-danas srećna što mi je omogućeno da se oprobam u onome u čemu sam uživala, što sam svoje vreme trošila kvalitetno, i ujedno formirala svoj karakter u dobrom okruženju.
Sport je nešto što je neophodno da se uvede u život deteta, ali na jedan suptilan način – bez pritiska i nametanja obaveze, podrškom koja motiviše dete da umesto previše vremena provedenog uz kompjuter izabere trening.
Zato je potrebno reagovati na vreme.
Nije moguće odrediti univerzalno vreme za početak bavljenja nekim sportom. Australijski stručnjaci preporučuju početak između osme i desete godine, dok u poznatoj američkoj klinici „Mayo” smatraju da su deca već posle šeste godine motorički i psihički spremna za bavljenje ekipnim sportovima. S druge strane, iskustva srpskih lekara govore da je, generalno gledano, najbolje da dete u našoj sredini počne da se bavi nekom vrstom treninga u uzrastu od oko sedam godina, praktično u isto vreme kada krene u školu. Štaviše, bavljenje nekim zabavnim sportom detetu može u velikoj meri pomoći da prebrodi sve eventualne nelagodnosti koje može doneti tako velika promena kakva je polazak u školu.
Sport je nešto što je neophodno da se uvede u život deteta, ali na jedan suptilan način – bez pritiska i nametanja obaveze, podrškom koja motiviše dete da umesto previše vremena provedenog uz kompjuter izabere trening.
Zato je potrebno reagovati na vreme
Koji je to najbolji period za dete da počne da se bavi sportom, s obzirom na to da je psihofizičko sazrevanje dece individualno?
Nije moguće odrediti univerzalno vreme za početak bavljenja nekim sportom. Australijski stručnjaci preporučuju početak između osme i desete godine, dok u poznatoj američkoj klinici „Mayo” smatraju da su deca već posle šeste godine motorički i psihički spremna za bavljenje ekipnim sportovima. S druge strane, iskustva srpskih lekara govore da je, generalno gledano, najbolje da dete u našoj sredini počne da se bavi nekom vrstom treninga u uzrastu od oko sedam godina, praktično u isto vreme kada krene u školu. Štaviše, bavljenje nekim zabavnim sportom detetu može u velikoj meri pomoći da prebrodi sve eventualne nelagodnosti koje može doneti tako velika promena kakva je polazak u školu.
Postoji li sport koji bi trebalo da bude „prvi“ za dete?
Ako gledamo isključivo razvoj baznih motoričkih sposobnosti, atletika se obično preporučuje kao prvi, bazni sport, kao najbolji u tom aspektu. Deca uče tehniku trčanja, razvijaju brzinu i agilnost, ravnotežu, koordinaciju, preciznost pokreta, fleksibilnost, a to je sastavni deo svakog drugog sporta.
Na primer, nedavno sam imala priliku da upoznam 13-godišnju Minu Gajić , koja od svoje osme godine trenira atletiku u Šapcu. Pokušala je prvo da se bavi gimnastikom, ali to nije odgovaralo njenom temperamentu, pa se opredelila da trči. Od tada je osvojila oko 200 medalja i više puta je trijumfovala na trkama, pretežno na 600 metara, u konkurenciji devojčica koje su tri godine starije od nje.
Medalje ovde nisu pomenute kao merilo zašto je Mina odlučila da se bavi atletikom. To je došlo vremenom, jer je uz nesporan talenat odlučila da trenira koliko je želela.
Međutim, ako se dete odluči za bilo koji drugi sport, obavezno je da treneri posvećuju dovoljno pažnje razvijanju osnovnih sposobnosti za koje je atletika najbolji „poligon“. U suprotnom, ne rade dobar posao.
Ako se pravilne navike i sposobnosti u pogledu bazične motorike ne usvoje i ne razviju na vreme, onda se ni tehničko-taktički zahtevi bilo kog sporta ne mogu usavršavati na pravi način, jer nema adekvatne motorike koja će podržati ove zahteve.
dete počne da se bavi sportom
Na kraju, treba da bude presudna detetova želja
Važno je da sport odgovara detetovim sposobnostima i interesovanjima. Neadekvatan izbor dovodi dete u neravnopravan položaj, povećava mogućnost povređivanja, doprinosi gubitku interesovanja za sport, a može biti izvor velikog nezadovoljstva i frustracija.
Takođe, nemojte od svoje dece tražiti da budu novi Novak Đoković, Ana Ivanović, Miloš Teodosić ili Ivana Španović. Mnogi greše tako što dete usmere na sport kojim su se oni bavili. To frustrira dete i ono se čak može osetiti nedovoljno dobrim ako ne bude uspešno ili mu treninzi ne budu išli od ruke.
I zapamtite: bilo koja vrsta fizičke aktivnosti je bolja od neaktivnosti. Svako dete je jedinstveno na svoj način. Prema svom temperamentu, karakteru i motoričkim sposobnostima, uopšte genetici (predispozicijama), ono će biti više ili manje zainteresovano za ekipni ili individualni sport, pa samim tim i vrstu sporta.
Kad dete uživa, znači da se igra, i dokle god je tako, znači da daje svoj maksimum, što podrazumeva i da se konstantno razvija i napreduje.
dete počne da se bavi sportom
Tekst napisan uz pomoć dr med. Tamare Stojmenović
Školice Sporta
