U predškolskom periodu potrebno je prirodnom nagonu za kretanjem dodati organizovanu telesnu aktivnost-vežbanje, čime se od najranijeg uzrasta u svest deteta utiskuje predstava o fizičkom vežbanju, stiče saznanje o potrebi za bavljenjem fizičkim aktivnostima, formira osećaj zadovoljstva pri vežbanju i igri. To doprinosi dugom procesu uticanja da se kod dece, a kasnije i omladine formira navika za učestvovanjem u fizičkim aktivnostima kao civilizacijskoj tekovini.
Dosadašnja iskustva u radu sa najmlađim uzrastima ukazuju na disproporciju u fizičkom razvoju i razvoju motoričkih sposobnosti dece i omladine. Ova pojava je posebno karakteristična u gradskim sredinama. Osnovni razlog je u smanjenju mogućnosti dece za kretanjem i intenzivnijim fizičkim angažovanjem. Smanjenje energetskog utroška sa jedne strane i bolji uslovi života (stanovanje, ishrana, komunikacije, higijensko-zdravstveni uslovi i dr.) sa druge strane, dovode do intenzifikacije rasta, ali i narušavanja morfološke strukture i proporcija, što negativno utiče na razvoj antropomotoričkih sposobnosti, a time i ukupan zdravstveni status i životne sposobnosti. Jedan od najefikasnijih rešenja u suzbijanju ovih negativnih pojava je organizovano fizičko vežbanje dece, potrebnog obima i intenziteta. Kao osnovno sredstvo za ostvarenje fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta koristi se telesna vežba.
Školice Sporta
