Yukio Mishima (1925-1970) je bio jedan od najvećih Japanskih pisaca i pesnika. Svoje romane, kratke priče i poeziju, pisao je u mnoštvu literarnih stilova, i u njima preplitao teme, kako iz knijževnosti, tako i iz svakodnevnog života. Rođen je u Tokyo-u, pohađao je čuvenu “Peers “ školu pre nego što je započeo obrazovanje na pravnom odeljenju Tokijskog univerziteta.
1947. godine, po završetku studija, radio je kao službenik u ministarstvu finansija. Posle nepunih godinu dana, Mishima prestaje sa radom u ministarstvu da bi mogao potpuno da se posveti svom spisateljskom radu. Za života je napisao i izdao veliki broj romana iI kratkih prica i, pre svoje smrti, smatran je najozbiljnijim kandidatom za nobelovu nagradu iz književnosti. Njegova dela: Ai no Kawaki (žeđ za ljubavlju 1950), Shiosai (zvuk mora 1954), Haru No yuki (prolećni sneg 1965-1967) i mnoštvo drugih dela, stekli su svetsku slavu. Mishima je takođe poznat i kao čovek koji je organizovao pokret za povratak imperijalne vlasti i starih zakona u Japanu, koji su, posle poraza u drugom svetskom ratu, prestali da važe u Japanu.
Osnovao je udruženje Tate no Kai koje se, kroz svoj rad, borilo za povratak imperatora na vlast. Mishima je počinio ritualno samoubistvo (hara-kiri) 1970. godine, pošto nije uspeo da pridobije
Školice Sporta
